Srđan Valjarević: Srbija nema tradiciju demokracije

“Zna se ko je pao, ali ne zna se tačno ko je pobedio”, kaže Antoneli Marušić “U pravom licu” srpski književnik Srđan Valjarević komentirajući rezultat nedjeljnih izbora u Srbiji.

Sve je drugačije u odnosu na “5. oktobar” i pad Slobodana Miloševića 2000. godine, ali postoji jedna sličnost. “5. oktobra nije se znalo ko je pobedio. Vrlo je slično i sada”, kaže.

Osobno, “osim povremenih izlazaka napolje”, u studentskoj pobuni nije sudjelovao. “Sve vreme sam prema kompletnom dešavanju u Srbiji bio više kritički nego emotivno usmeren”, kaže.

“Ne može da se kaže da studenti nisu mnogo napravili”, priznaje ali i primjećuje da “nisu homogeni” i da se “ne zna šta će ispasti od svega”. “Možda sam konzervativan, ali mislim da je sa Srbiju, zemlju na periferiji, potrebna velika i dobro organizovana stranka. U Srbiji nikad nije bilo demokratije. Bilo je posle 2000., trajalo dve i pol godine, i završilo ubistvom premijera”.

U Hrvatskoj mu je upravo objavljen roman “O agoniji i vedrini – kraj jedne porodice”. Likovi u njemu mijenjaju svoje živote, ali ne i društvo. “Promena društva ne dešava se često. Potrebni su veliki događaji. U Srbiji to je i stvar mentaliteta”, kaže Valjarević.

Jedina velika promjena koju je doživio bila je ona krajem osamdesetih. “Sad je četrdeset godina od Memoranduma SANU. Nije to išlo brzo, ali je društvo krajem osamdesetih potpuno promenjeno, iz kakvog-takvog sređenog, jugoslavenskog, u ovo šta imamo danas”, kaže.

Poslije pada Miloševića napisao je kolumnu zbog koje mu je urednik predbacio “defetizam”, jer je napisao da nije izvjesno što bi se moglo dogoditi. “Zameraju mi i sada da sam defetista. Imam prava da budem, zašto ne bih bio defetista? Ne znam ništa o Studentskoj listi, a javni govor je prepun klišea, opštih mesta i frazetina. Sve mora biti crno-belo, a nije”, kaže.